Iako je izreka nastala u srpskom narodu: „Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno“, ona malo koga opisuje tako dobro kao englesku kraljicu Elizabetu II. Na današnji dan 1952. godine ona je nasledila svog oca kralja Džordža VI, da bi postala najdugovečniji vladar u britanskoj istoriji, iako za tu titulu uopšte nije bila planirana.
Elizabeta je rođena u kraljevskoj porodici, 1926. godine, u trenutku kada je njen otac Albert bio „samo“ britanski princ. Kraljevska kruna bila je rezervisana za njegovog starijeg brata Edvarda. Elizabeta, kao i njena mlađa sestra Margareta, odgajane su u duhu dinastije, ali ne i pripremane za kraljevske dužnosti. Ta čast, ali i obaveza pripadali su drugima.
Abdikacija kralja Edvarda
Preokret je nastao kada je kralj Edvard VIII, Elizabetin stric, odlučio da se oženi Amerikankom Volis Simpson. Za engleskog kralja brak sa dva puta razvedenom Amerikankom nije dopušten i on je odlučio da napusti kraljevski tron. Dužnost je morao da preuzme mlađi brat Albert. U popularnoj kulturi ova istorijska epizoda sjajno je prikazana u filmu „Kraljev govor“. Princa Alberta, potonjeg kralja Džordža VI odigrao je Kolin Firt, posebno upečatljivo prikazavaši njegovu borbu da savlada mucanje, teškoću u govoru koja ga je činila nervoznim, a i nepriličnim za lidera takvog nivoa.
Tako je Elizabetin otac nenadano postao kralj, a ona, još manje očekivano, krunska princeza, buduća naslednica britanske krune. Novonastala okolnost iz korena je promenila detinjstvo, obrazovanje i ceo život tada desetogodišnje Elizabete.
Shutterstock
U trenutku kada je preminuo kralj Džordž VI, na današnji dan, 6. februara 1952. godine, Elizabeta se nalazila na putu po Africi, zajedno sa suprugom Filipom Mauntbatenom. Prezime koje se, nažalost, ovih dana pojavljuje u Epstinovim fajlovima, nesrećnom zaslugom princa Endrjua, Elizabetinog sina. Teško da je neko mogao zamisliti da na tron dolazi buduća velika istorijska figura, najdugovečniji britanski monarh i žena koja će obeležiti celu jednu epohu.
Nemoguće je pobrojati šta je sve stalo u 70 godina dugu vladavinu kraljice Elizabete II. Trajanjem na britanskom tronu nadmašila je svoju prabaku kraljicu Viktoriju, koja je do tada bila najdugovečniji vladar, jer je kraljevsku dužnost obavljala skoro 64 godine.
Od Čerčila do Tačerove
Za vreme vladavine kraljice Elizabete II Amerika je promenila 14 predsednika. Od Harija Trumana, neposredno posle II svetskog rata, preko Kenedija i Regana, do savremenih Buša starijeg i mlađeg, Obame, Trampa. U Rusiji, odnosno nekadašnjem Sovjetskom Savezu, ispratila je sa vlasti Staljina, Brežnjeva, Gorbačova, a dočekala Putina. U Vatikanu se promenilo sedam papa, od kojih je samo Jovan Pavle II kao poglavar katoličke crkve proveo čitavih 26 godina.
U njeno ime Velikom Britanijom je vladalo čak 15 premijera. Prvi je bio legendarni ratni pobednik Vinston Čerčil. Najduže je vladala Čelična ledi Margaret Tačer, a najkraće poslednja premijerka Liz Tras. Imenovaja je samo dva dana pre kraljičine smrti, a vladala je tek 44 dana.
Teško je razumeti kolike su se promene dogodile tokom sedam decenija kraljice Elizabete II, promene čiji je i sama bila deo, ili pokretač. Iako je tradicija možda prva reč koja se vezuje za britansku krunu, ona je, čuvajući pažljivo bogato nasleđe, napravila velike korake u modernizaciji dinastije. Između ostalog i razumevajući potrebu komunikacije u novom vremenu. Globalna atrakcija bio je televizijski prenos njenog krunisanja 1953. godine.
Porodične neprilike
Teško je pobrojati i sve izazove kroz koje je prošla tokom 70 godina na vlasti. Tragična pogibija princeze Dajane verovatno je obeležila ceo poslednji vek dinastije. Ne mogu se nabrojati incidenti i afere u kojima su se našli članovi kraljevske porodice, ali nikada i kraljica lično. I ovaj aspekt odlično je prikazan u popularnoj kulturi u TV seriji „Kruna“ koja prati celokupnu vladavinu kraljice Elizabete II.
Ako postoji reč koja može da opiše njen život i vladavinu onda je to dužnost (duty). Smatrala je da služi Velikoj Britaniji i narodu, često donoseći za okolinu nepopularne odluke, zamerajući se čak i najbližim srodnicima. I sestri Margareti i sinu Čarlsu zabranjivala je veze koje je smatrala nepriličnim. Sestri uspešno, dok je sin, današnji kralj, uspeo da zadrži relaciju sa Kamilom Parker Bouls.
Zbog toga je, uprkos svim kontroverzama britanske dinastije, ostala pojam ugleda, diplomatske zrelosti i liderske hrabrosti. Toliko da je danasprepostaviti kako bi se ponašala danas kada se njena porodica, njen rođeni sin princ Endrju, pominju u više nego nečasnim aktivnostima.
